Jov odgovara Vildadu, ali njegova misao brzo prelazi preko rasprave ka nečemu daleko većem — i daleko bolnijem.
Kako slabo ljudsko biće uopšte može da stane pred svetog Boga i iznese svoju odbranu?
I iz te boli izranja jedan od najzapanjujućih vapaja u celom Starom zavetu — čežnja, vekovima pre Vitlejema, za nekim ko bi mogao da stane između Boga i čoveka i stavi ruku na obojicu.
Kako bi čovek mogao biti prav pred Bogom?
Jov 9:2
"...jer kako bi mogao čovek biti prav pred Bogom?"
Ovo je pitanje koje leži u osnovi cele Jovove patnje, i u osnovi patnje svakog od nas.
Ne samo "zašto patim?", nego dublje: kako bih ikada mogao biti u pravu pred Bogom tako uzvišenim i tako svetim? Kako prah stoji pred slavom?
Jov oseća beskonačnu udaljenost. Bog je toliko velik da Jov ne može čak ni da zamisli da Mu odgovori, a kamoli da dobije prepirku s Njim.
To je najstarije ljudsko pitanje, i mi sami ne možemo da mu odgovorimo. Kako bi čovek mogao biti prav pred Bogom? Jov ga postavlja u očajanju. Jevanđelje će mu odgovoriti u radosti.
On nije čovek kao ja
Jov 9:32
"Jer nije čovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;"
Evo srži Jovovog problema.
Bog nije čovek. On je Svemoguć, koji pomera planine i zapoveda zvezdama. Kako bi Jov uopšte mogao "ići s Njim na sud" — sesti s Njim za isti sto, izneti svoju odbranu, biti saslušan? Jaz je beskonačan.
Jov čezne za Bogom kojeg bi mogao sresti, Bogom koji bi sišao tamo gde je on. Ali ne vidi kako bi to ikada moglo biti moguće.
Čezne tačno za onim što će mu jednog dana dati jevanđelje — za Bogom koji je postao čovek, "kao ja", da bismo se najzad mogli sresti.
Vapaj za posrednikom
Jov 9:33
"Niti ima među nama kmeta da bi stavio ruku svoju među nas dvojicu."
I sada dolazi vapaj koji probada celu knjigu.
"Kmet" ovde znači posrednik — sudija, arbitar, neko ko stoji između dve strane i spaja ih. Jov čezne za nekim ko bi mogao "staviti ruku svoju među nas dvojicu" — jednu ruku na Boga, jednu ruku na čoveka, spajajući ono što je razdvojeno.
I žali: takvog nema. Ne može ga naći nigde. Jaz između Boga i čoveka nema most koji Jov može da vidi.
Ali o, šta mi možemo videti, a što Jov nije mogao.
Jer sada postoji Posrednik. Postoji Onaj koji stavlja jednu ruku na Boga, jer je On Bog, i jednu ruku na čoveka, jer je postao čovek. "Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus."
Upravo ono za čim je Jov plakao zato što nije postojalo — nama je darovano. Posrednik je došao. Njegove ruke, raširene na krstu, dopiru istovremeno do neba i do zemlje, i drže ih zajedno.
Nežna reč za čitaoca
Jovov najdublji vapaj bio je za posrednikom — nekim ko bi zatvorio nemoguću udaljenost između svetog Boga i čoveka koji pati.
Ako si ikada osetio tu udaljenost — da je Bog previsok, presvet, predalek za nekoga poput tebe da Mu se približi — Jov je to osetio prvi, i osetio je to bez odgovora.
Ali ti nisi bez odgovora. Posrednik za kojim je Jov čeznuo je došao. Ne moraš da premostiš jaz do Boga sopstvenom dobrotom ili sopstvenim argumentima. Isus je već stavio jednu ruku na svaku stranu. On je mesto susreta. On je način na koji je čovek, najzad, prav pred Bogom.
Zato dođi — ne kroz svoju vrednost, već kroz Njega. Most koji Jov nije mogao naći sada je Osoba, sa rukama raširenim.
Pitanja za razmišljanje
- "Kako bi čovek mogao biti prav pred Bogom?" Kako bi ti odgovorio na to pitanje pre nego što si upoznao Hrista — i kako mu jevanđelje odgovara sada?
- Jov je čeznuo za Bogom koji bi bio "čovek, kao ja", nekim koga bi mogao sresti. Kako te dira to što je Bog upravo to učinio u Isusu?
- Jov je žalio što nema posrednika. Šta za tebe znači to što je Posrednik za kojim je plakao sada došao, sa jednom rukom na Bogu i jednom na tebi?
Kratka molitva
Gospode, udaljenost između Tvoje svetosti i moje slabosti veća je nego što bih ikada mogao preći.
Hvala Ti što ne moram. Hvala Ti za Posrednika — Isusa, jedinog Posrednika, koji je stavio jednu ruku na Boga i jednu ruku na čoveka, i zauvek nas spojio.
Kada osetim da si predalek za nekoga poput mene, podseti me da je Hristos već premostio jaz.
Dolazim Ti kroz Njega, mesto susreta, raširene ruke. Hvala Ti što sam u Njemu, najzad, prav pred Bogom.
Amin.
JMS