U Jovu 10, Jov se ponovo okreće da direktno progovori Bogu — i njegov argument poprima nežan, iznenađujući obrt.
On se poziva na Boga ne kao na dalekog sudiju, već kao na Onoga čije su ga sopstvene ruke stvorile.
Ovo je poglavlje u kome se čovek koji pati usuđuje da kaže svom Tvorcu: oblikovao si me s toliko pažnje — kako sada izgleda da me lomiš? To je iskreno, to boli, i čudno je puno prisnosti.
Govoriću u jadu duše svoje
Jov 10:1
„Dodijao je duši mojoj život moj; pustiću od sebe tužnjavu svoju, govoriću u jadu duše svoje."
Jov je iscrpljen — umoran od samog života. I odlučuje da to neće gušiti u sebi. Govoriće.
Primetite da ne proklinje Boga niti odlazi. On govori. Svoj jad duše pretače u reči i polaže ga pred Jedinog koji ga može podneti.
Postoji vrsta iskrenosti koja održava veru živom. Reći Bogu: „Umoran sam, i evo tačno kako se osećam" nije neverstvo. To je odbijanje da tišina pobedi. Jov neće utrnuti. Nastaviće da govori.
Nemoj me osuditi; pokaži mi zašto
Jov 10:2
„Reći ću Bogu: Nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom."
Jovov zahtev je jednostavan i ljudski: nemoj me samo osuditi — reci mi zašto.
Može da podnese gotovo sve osim tišine. Čezne za razumevanjem, za nekom rečju koja bi dala smisao bolu.
I mada mu Bog neće dati objašnjenje koje traži, na kraju će mu dati nešto bolje: Samog Sebe. Odgovor Jovu neće biti razlog. Biće Prisustvo.
Često tako biva i s nama. Tražimo od Boga objašnjenja, a On nam umesto toga daje Svoju blizinu — što je, na kraju, ono za čim je srce zaista žudelo.
Tvoje ruke su me stvorile
Jov 10:8
„Tvoje su me ruke načinile i stvorile, i opet odsvuda potireš me."
I evo srca ovog poglavlja — jednog od najdirljivijih apela u čitavom Svetom pismu.
Jov podseća Boga: Tvoje sopstvene ruke su me stvorile. Oblikovao si me, sazdao me, formirao me s pažnjom. Kako sada izgleda da Lončar zdrobljava upravo onaj sud koji je s toliko ljubavi napravio?
U ovom vapaju krije se prava teologija. Jov se poziva na Božje ulaganje u njega. On u suštini kaže: ja sam Tvoje delo. Sigurno nećeš napustiti ono što su Tvoje sopstvene ruke stvorile.
I mada se u tami tako ne oseća, odgovor je ne — Bog ne napušta delo Svojih ruku. Ruke koje su na početku oblikovale Jova, na kraju su ga i obnovile. A iste takve ruke koje su nas oblikovale, jednog dana su bile probodene, da bi nas u potpunosti ponovo stvorile.
Dao si mi život i milost
Jov 10:12
„Život si mi darovao i milost, i staranje je tvoje čuvalo duh moj."
Čak i u gorčini, Jov se seća blagodati.
Usred svoje tužbe, zastaje da prizna da mu je Bog dao život, pokazao mu naklonost, i kroz sve to sačuvao njegov duh.
Ovo je obeležje vere koja se bori, ali ne popušta. Jov može istim dahom da drži i bol i prošlu dobrotu. Ne briše Božju dobrotu zbog svoje sadašnje tuge.
To je blagodat vredna učenja: da se, čak i u tami, setimo da je isti Bog sa kojim se rvemo bio dobar prema nama — i da nam to sećanje pomogne da ostanemo vezani za Njega.
Blaga reč za čitaoca
Jov 10 nam daje lep, smeo način da se molimo: da se pozovemo na Boga kao svog Tvorca.
Kada se osećate slomljeno, možete reći ono što je Jov rekao — „Tvoje ruke su me stvorile." Vi niste slučajnost niti naknadna misao. Vi ste brižljivo delo Božjih sopstvenih ruku, i On ne baca ono što je s ljubavlju oblikovao.
Donesite Mu jad svoje duše, kao Jov. Postavite Mu svoje iskreno „zašto." I dok se borite, setite se života i naklonosti koje vam je već pokazao. Tvorac koji vas je oblikovao nije vas zaboravio — a u Hristu, Njegove probodene ruke su vas učinile novim.
Pitanja za razmišljanje
- Jov je izabrao da „govori u jadu duše svoje" umesto da utrne ili ode. Koji iskreni jad treba da izgovorite pred Bogom umesto da ga zakopate?
- Jov je od Boga tražio objašnjenje, ali mu je na kraju umesto toga dato Božje prisustvo. Gde možda tražite razloge, dok je ono što vašem srcu zaista treba Njegova blizina?
- „Tvoje ruke su me stvorile." Kako menja vaš osećaj vrednosti — i Božje posvećenosti vama — saznanje da ste brižljivo delo Njegovih ruku, ponovo stvoreni u Hristu?
Kratka molitva
Gospode, Ti si me oblikovao Svojim sopstvenim rukama, sazdao me s pažnjom — ja sam Tvoje delo, ne slučajnost.
Kada se osećam slomljeno, podseti me da Ti ne bacaš ono što si s ljubavlju stvorio.
Donosim Ti jad svoje duše, i svoje iskreno „zašto." Više nego odgovore, daj mi Svoju blizinu.
I hvala Ti što su ruke koje su me oblikovale bile probodene da bi me ponovo stvorile. Tvoj sam, i Ti nećeš napustiti delo Svojih ruku.
Amin.
JMS