Jov govori poslednji put, i završava nečim izuzetnim: velikom zakletvom čestitosti.
Jedno po jedno, otvara ceo svoj život pred Bogom, prizivajući sud na sebe ako je ikada bio kriv za bilo koji greh koji njegovi prijatelji zamišljaju. To je zapanjujući autoportret pravednog života — koji ide dublje od pukih dela, sve do srca.
"Ovde se završavaju reči Jovove" dolazi na kraju ovog poglavlja. To je njegova poslednja odbrana.
Zavet sa svojim očima
Jov 31:1
"Veru učinih sa očima svojim, pa kako bih pogledao na devojku?"
Jov počinje tamo gde prava čestitost počinje — ne spoljašnjim ponašanjem, već unutrašnjim životom.
"Veru učinih sa očima svojim." Čuvao je ne samo svoja dela nego i svoj pogled, ne samo svoje postupke nego i svoje želje. Odbio je da dopusti požudi da se ukoreni čak i u jednom pogledu.
Ovo je upečatljiv standard, i dopire do same stvari koju će kasnije Isus učiti: da je pravednost stvar srca, a ne samo ruku. Jov je razumeo da se čistota dobija ili gubi na tajnim mestima — u onome na čemu dopuštamo da se naš pogled zadrži, u onome što sebi dozvoljavamo da poželimo.
Dugačak spisak čiste savesti
Jov nastavlja, i portret koji se pojavljuje oduzima dah. Priziva sud na sebe ako je hodio u laži ili prevari; ako je uskratio pravdu svojim slugama, sećajući se da ih je isti Bog stvorio i njega i njih; ako je odbio siromaha, ili dopustio da oči udovice iščeznu, ili jeo svoj hleb sam dok je siroče gladovalo.
Kune se da nije verovao u svoje zlato niti stavio svoje pouzdanje u bogatstvo; da nije tajno obožavao sunce ili mesec; da se nije radovao propasti neprijatelja niti ga proklinjao u svom srcu; da nije skrivao svoj greh onako kako to drugi ljudi čine.
Ovo je jedan od najplemenitijih opisa bogobojažljivog života bilo gde u Svetom pismu — velikodušan, pravedan, čist, iskren, ponizan. Ovo je čovek koga je Bog nazvao besprekornim, i ovde vidimo zašto.
O, da me neko čuje
Jov 31:35
"O da bih imao koga da me sasluša! Gle, želja je moja da mi Svemogući odgovori i suparnik moj da mi napiše knjigu."
I na kraju svoje odbrane, Jovova najdublja čežnja ponovo izlazi na površinu: da bude saslušan.
"O da bih imao koga da me sasluša!" Čezne da mu Bog odgovori, da se njegov slučaj jasno izloži, da ga neko konačno sasluša. Izneo je svoju čestitost onoliko potpuno koliko je mogao. Sada može samo da čeka.
I time se "ovde završavaju reči Jovove." Nema mu se šta više reći. Izlio je svoju tugu, svoj prigovor, svoju čežnju i svoju čestitost, i sada ućutkuje, čekajući Boga koji još nije progovorio.
Ono što Jov još ne zna jeste da Bog upravo treba da odgovori — ne presudom protiv njega, već iz vihora, na način koji će sve promeniti.
Blaga reč čitaocu
Jov 31 podiže standard toliko visok da nas može ili slomiti ili uputiti kući.
Ako sebe merimo prema Jovovoj zakletvi — čist u očima, pravedan prema siromašnima, slobodan od ljubavi prema novcu, nikada zluradan, nikada ne skrivajući greh — većina nas će otkriti da negde ne dosežemo taj standard. Jovova čista savest je zaista prekorna.
Ali evo jevanđelja skrivenog u tome. Postojao je, najzad, Neko ko je mogao da se zakune ovom zakletvom bez ijednog propusta — koji nikada nije dopustio da mu pogled odluta, nikada nije odbio siromaha, nikada nije verovao u bogatstvo, nikada nije skrivao greh, jer nije imao šta da sakrije. Isus je savršeno održao Jovovu zakletvu, umesto nas.
Zato je Jov 31 i poziv i uteha. Poziv da srce shvatimo ozbiljno, da težimo pravoj čestitosti na tajnim mestima. I uteha da nam se, kada ne dosežemo standard, besprekorna čestitost Hristova pripisuje kao dar. Ciljamo visoko — i počivamo, ne u sopstvenoj čistoj savesti, već u Njegovoj.
Pitanja za razmišljanje
- Jov je "zavet sklopio sa svojim očima" — čestitost na tajnim, unutrašnjim mestima. Gde te Bog poziva da tražiš pravednost srca, a ne samo spoljašnje ponašanje?
- Jovova zakletva uključivala je velikodušnost prema siromašnima, iskrenost i neverovanje u bogatstvo. Koji deo njegovog portreta te najviše izaziva, i zašto?
- Samo je Hristos savršeno održao ovu zakletvu. Kako te oslobađa da ciljaš visoko u čestitosti dok počivaš u Njegovoj pravednosti, a ne u svojoj?
Kratka molitva
Gospode, Jovova čista savest me i osuđuje i privlači. Nauči me čestitosti na tajnim mestima — zavetu sa mojim očima, iskrenosti u mojim poslovima, otvorenoj ruci prema siromašnima, srcu koje se ne raduje tuđoj nesreći niti skriva greh.
Gde ne dosežem standard, hvala Ti što je Isus savršeno održao celu ovu zakletvu umesto mene.
Dopusti mi da ciljam visoko u pravednosti, a počivam duboko u milosti — obučen ne u svoj sopstveni izveštaj, već u Njegov.
Čuj me, Gospode, kao što je Jov čeznuo da bude čuven. I odgovori mi u Svoje vreme.
Amin.
JMS