Jov 29 je gledao unazad, na dane celovitosti. Jov 30 se sudara sa sadašnjošću u dve porazne reči: "A sada."
Sve se preokrenulo. Poštovani čovek je ismejan. Onaj koji je pomagao sada je prezren. A najgore od svega, Bog koji je nekada bio tako blizu, sada deluje ćutljivo, čak i okrutno.
Ovo je jedno od najmračnijih poglavlja u knjizi — i jedno od najiskrenijih. Držimo ga nežno, jer ide sve do samog dna.
Sada sam njihova pesma
Jov 30:9
"I njima sam sada pesma, i postah im priča."
"A sada" — veliki preokret.
Jov, koga su nekada poštovali knezovi, sada je ismejan od najnižih u društvu. Postao je njihova "pesma" — predmet ruganja — i njihova "priča", ime koje se koristi kao uvreda. Mladi koji su mu se nekada sklanjali s puta sada mu se smeju u lice.
Postoji naročita okrutnost u tome da te preziru oni koji su te nekada poštovali, da postaneš predmet podsmeha tamo gde si nekada bio poštovan glas. Jov oseća svaki ubod toga.
Pljuju mi u lice
Jov 30:10
"Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice."
Poniženje je potpuno. Odmiču se od njega s gnušanjem; pljuju na njega.
Teško je ovo čitati, jer je toliko ponižavajuće. Jov je od oca svog naroda sveden na predmet na koji se pljuje.
I ovde se, tiho, Jovova patnja dodiruje sa Hristovom patnjom. Jer postojao je Neko drugi, savršeno nevin, za koga je zapisano da su Mu "pljuvali u lice." Kada Jova pljuju, on hodi putem kojim će jednog dana njegov Otkupitelj proći sve do krsta. Hristos poznaje upravo ovo poniženje iznutra. On je bio tamo gde je Jov.
Postao si mi okrutan
Jov 30:20–21
"Vičem k Tebi, a Ti me ne slušaš; stojim pred Tobom, a Ti ne gledaš na me. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se."
I evo najdublje rane od svih — dublje od ruganja, dublje od bolesti.
"Vičem k Tebi, a Ti me ne slušaš." Jov oseća da je Bog zaćutao. Moli se i ne oseća ništa. Čak kaže da je Bog postao "okrutan" prema njemu.
Ovaj stih držimo sa velikom nežnošću. Ovo su reči čoveka na samom dnu, koji izgovara kako mu se Bog čini — a ne konačna presuda o tome ko Bog zaista jeste. Jov greši kada kaže da je Bog okrutan. Ali ne greši što to iskreno govori Bogu. Primeti: čak i sada, on i dalje razgovara sa Bogom, i dalje viče prema Njemu. Njegova pritužba je sama po sebi vrsta molitve.
I ovo je dozvola za najmračnija razdoblja. Kada Bog deluje ćutljivo, kada čak deluje surovo, ne moraš da se pretvaraš da je drugačije. Možeš to reći — Njemu. Tišina nije odsustvo. Bog za koga je Jov mislio da je prestao da sluša, čitavo vreme je pisao njegovu priču ka obnovi.
Harfa pretvorena u tugovanje
Jov 30:31
"Gusle se moje pretvoriše u zapevku, i svirala moja u plač."
Poglavlje se završava u molskom tonalitetu. Instrumenti koji su nekad svirali radost sada sviraju samo žalost. Jovova muzika postala je plač.
To je slika života u kome je pesma utihnula — u kome sve što je nekada donosilo radost sada zvuči samo kao tuga.
Ako se tvoja harfa pretvorila u tugovanje, Jov 30 to razume. Ali izdrži, jer knjiga nije završena. Bog koji je dopustio da se Jovova pesma pretvori u plač nije bio gotov — a isti taj Bog može da pretvori tugovanje nazad u muziku. Već je to učinio ranije. Nije gotov ni sa tvojom pesmom.
Blaga reč čitaocu
Jov 30 je za samo dno — za dane "a sada", kada se život preokrenuo, kada si ismejan ili sam, kada čak i Bog deluje ćutljivo ili surovo.
Čuj ovo jasno: ta osećanja su iskrena, i dozvoljeno ti je da ih doneseš pred Boga baš kao što je to učinio Jov. On nije izgubio veru govoreći Bogu teške stvari; sačuvao je veru tako što je razgovor ostao otvoren. Nastavi da vičeš, čak i kada izgleda da niko ne čuje. Taj krik je sam po sebi nit vere.
I seti se čije je lice takođe bilo popljuvano. Hristos je bio u tom "a sada." On zna tišinu, ruganje, dno. Nisi tamo sam — On je otišao pred tobom, i sedi s tobom sada. Tvoja harfa je za sada pretvorena u tugovanje. To nije kraj pesme.
I ako ti se tama ikada učini preteškom da je nosiš sam, neka to bude razlog da posegneš — ka Bogu, i ka pouzdanoj osobi koja može da sedi s tobom u njoj. Nikada nisi trebalo da nosiš samo dno sasvim sam.
Pitanja za razmišljanje
- Jovovo "a sada" preokrenulo je sve što je poznavao. Kada se život teško okrenuo, šta ti je pomoglo da nastaviš da razgovaraš sa Bogom umesto da zaćutiš?
- Jov je rekao da mu se Bog čini "okrutan" — a ipak je to rekao Bogu, i dalje u odnosu s Njim. Kako te oslobađa saznanje da čak i svoja najteža osećanja možeš iskreno doneti pred Njega?
- I Hristovo lice je bilo popljuvano. Kako te teši to što je tvoj Otkupitelj bio na samom dnu s kojim se možda suočavaš?
Kratka molitva
Gospode, kada se život preokrene i ja sam u tom "a sada", kada čak i Ti deluješ ćutljivo ili daleko, nauči me da nastavim da vičem prema Tebi kao što je to činio Jov.
Možda osećam da me ne čuješ, ali ipak Ti donosim svoje iskrene reči — i to je samo po sebi vera.
Hvala Ti što je Hristos bio popljuvan, ismejan i ponižen; On poznaje moje dno iznutra.
Moja harfa je za sada pretvorena u tugovanje. Budi blizu mene u tami, i u Svoje vreme pretvori moje tugovanje nazad u muziku.
Amin.
JMS