Sedam dana Jov nije rekao ništa.
A onda se tišina prekinula — ne bogosluženjem, već krikom.
Jov 3 je poglavlje u kome dobar i veran čovek proklinje dan svog rođenja.
Ono je sirovo, mračno i gotovo zastrašujuće u svojoj iskrenosti. A najzapanjujuće od svega jeste to što je Bog dopustio da ovo ostane zapisano — uneo ga je u Sveto pismo i nije se okrenuo od njega.
Prokleo je svoj dan
Jov 3:1–3
"Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj. I progovorivši Jov reče: Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!"
Jov ne proklinje Boga — to mu je predložila njegova žena, a on to nije hteo. Ali proklinje dan svog rođenja. Poželeo je da nikada nije morao da nosi teret življenja.
Ovo je krik duše koja je stigla do samog dna.
I mi treba da dopustimo da to bude ono što jeste, bez žurbe da to popravimo. Biblija ne skriva ovaj trenutak niti ga uređuje. Ona dopušta pravednom čoveku da izgovori svoju muku do kraja.
Iskrenost koju Bog dopušta
Jov 3:25–26
"Jer čega se bojah dođe na mene, i čega se strašah zadesi me. Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dođe strahota."
Jov imenuje svoj strah: upravo ono čega se plašio, dogodilo mu se.
I evo nežne istine skrivene u ovom mračnom poglavlju: Bog može da podnese naše najiskrenije reči.
Jovova vera nije bila osmehnuta maska. Bila je dovoljno stvarna da njegov očaj iznese pravo na videlo, pred Boga, bez pretvaranja. A Bog ga zbog toga nije udario. Bog je slušao.
Toliko vernika misli da moraju da sakriju svoja najmračnija osećanja od Boga — da prava vera uvek zvuči zahvalno i vedro. Jov 3 kaže drugačije. Možeš Bogu doneti svoju muku, svoje "zašto", čak i svoj umor od tereta. On nije lomljiv. On može da podnese sve to.
Jadikovka nije odsustvo vere
Lako je čitati Jov 3 i pomisliti da je Jov izgubio veru. Nije.
Izliti svoj bol pred Bogom samo je po sebi čin vere. Onaj ko je zaista odustao ne viče ni prema kome. Jov i dalje govori — i dalje se, u najdubljem smislu, obraća Bogu koga ne može da razume.
Jadikovka je vera koja odbija da napusti sobu. To je duša koja, čak i kroz suze, kaže: "Ovo ću doneti Tebi, jer nemam gde drugde da to odnesem."
Ako si u jednom razdoblju Jova 3 — kada jedva možeš da se moliš, kada su ti jedine iskrene reči mračne — znaj ovo: donošenje tih reči Bogu nije poraz tvoje vere. Možda je to njen najistinitiji izraz.
Onaj koji je ušao u tamu
A postoji i dublja uteha.
Krik iz Jova 3 nije poslednja reč Svetog pisma o patnji. Vekovima kasnije, drugi Čovek ušao je u tamu još dublju od Jovove, i povikao sa krsta: "Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"
Isus nije ostao van naše muke, nudeći uredne odgovore sa bezbedne razdaljine. On je sišao na samo njeno dno. On zna mesto iz koga Jov govori — jer je i sam tamo bio.
Zato nikada ne jadikuješ sam. Otkupitelj koji živi sam je plakao u tami.
Blaga reč čitaocu
Ako te ovo poglavlje uznemiri, neka te i oslobodi.
Ne moraš biti jak pred Bogom. Ne moraš svoju tugu obući u vesele reči pre nego što je doneseš pred Njega. Jov to nije učinio. A Bog ga je, kroz sve to, nazvao pravednim.
Donesi svoje pravo srce — čak i onaj deo koji je umoran od nošenja tereta. Bog je nežan prema slomljenima. Ostao je sa Jovom kroz svaku reč trećeg poglavlja, i ostaće i sa tobom.
A ako ti se tama čini veoma teškom, molim te, nemoj je nositi sasvim sam — posegni za pouzdanim prijateljem, sveštenikom, ili nekim ko može da sedi s tobom u njoj, onako kako su to isprva učinili Jovovi prijatelji. Tama je stvarna, ali nije kraj knjige. Pred tobom su još i vihor, i Otkupitelj, i novi početak.
Pitanja za razmišljanje
- Bog je dopustio da Jovova sirova jadikovka ostane zapisana u Svetom pismu bez ukora. Koja iskrena, možda i mračna, osećanja si se plašio da doneseš pred Boga — i šta bi značilo poverovati da On može da ih podnese?
- Jadikovka je vera koja odbija da napusti sobu. Kako menja stvari kada Jovov krik vidimo ne kao gubitak vere, već kao jedan od njenih najistinitijih oblika?
- Hristos je ušao u tamu još dublju od Jovove. Kako te teši saznanje da nikada ne jadikuješ sam, i da je tvoj Otkupitelj plakao u tami pre tebe?
Kratka molitva
Gospode, postoje dani kada je teret pretežak i moje reči izlaze mračne.
Hvala Ti što ne moram da ih skrivam od Tebe — što si držao Jova kroz celo treće poglavlje, i što držiš i mene.
Kada ne mogu da nađem vedre reči, dozvoli mi da bar nastavim da Ti govorim, jer je to vera dovoljna.
I hvala Ti što je moj Otkupitelj ušao u tamu pre mene, i živi, i neće me u njoj ostaviti.
Amin.
JMS