Elihuove reči počinju da rastu ka svom vrhuncu, i u Jovu 36 on opisuje Božju veličinu — ali sa nežnošću do koje trojica prijatelja nikada nisu dosegla.
Jer Elihu vidi nešto istinito i lepo: da Bog ne prezire ponizne, i da često izbavlja Svoj narod ne iz njihove nevolje, već kroz nju — otvarajući im uši baš u mestu njihovog bola.
Bog nikoga ne prezire
Jov 36:5
"Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom."
Elihu drži zajedno dve stvari koje mi često razdvajamo.
"Bog je silan" — velik je, moćan, iznad nas. I u istom dahu: "nikoga ne odbacuje." Ovaj silni Bog ne gleda odozgo ni na koga. Najmanji, najniži, najslomljeniji nisu ispod Njegove pažnje ili brige.
Ovo je srce koje su prijatelji propustili. Imali su Božju silu; nedostajala im je Njegova milost. Ali Elihu vidi da prava veličina nije preuzvišena da bi se sagnula. Bog je silan — i ne prezire nijednu jedinu dušu.
Koliko god se osećao malim, koliko god te drugi previđali, Bog te ne prezire. Svemogući te ne previđa.
On nam otvara uši u nevolji
Jov 36:15
"Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci."
I evo dragulja ovog poglavlja.
"Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci."
Primeti pažljivo: ne iz njegove nevolje, već u njoj. Bog često obavlja Svoje najdublje delo ne uklanjajući patnju, već susrećući nas unutar nje. On nam "otvara uši" baš u mestu ugnjetavanja — On govori, i mi konačno čujemo, baš u razdobljima koja bismo najviše želeli da izbegnemo.
Postoje stvari koje duša može naučiti samo u patnji. Istine koje smo previše rastrojeni, previše udobni, previše samodovoljni da čujemo u lakšim danima. I tako Bog, u milosti, dopušta patnji da nam otvori uši, sve dok na najtežem mestu konačno ne čujemo Njegov glas.
Ovo je jedna od velikih tajni bola u životu vere: da je mesto od kojeg najviše želimo da pobegnemo često upravo mesto na kome Bog dolazi najbliže i govori najjasnije. On nas izbavlja u nevolji, i tu nam otvara uši.
Bog koji nas vodi kroz teška mesta
Elihu nastavlja da opisuje Boga kako mami nevoljnika iz nevolje ka "prostranom mestu", ka trpezi zastrtoj bogatom hranom. Božja namera u teškoći nije uništenje, već izbavljenje — da provede Svoj narod kroz uzanu, mračnu dolinu ka prostranosti i miru.
Božja disciplina, pravilno shvaćena, nikada nije bes neprijatelja. To je strpljiva ruka Oca, koja vodi Svoje dete kroz teško tlo ka širokom i blagom mestu.
I ovo najjasnije vidimo u Hristu, koji je "naučio poslušnost onim što je pretrpeo" — koji je prošao kroz najdublju nevolju ne da bi njome bio uništen, već da bi nas kroz nju izbavio. Naš Bog ne prezire dolinu. On nas provodi kroz nju, i usput nam otvara uši.
Blaga reč čitaocu
Ako si u nevolji iz koje čezneš da pobegneš, Jov 36 nudi drugačiju nadu od pukog spasenja.
Bog te vremenom može izbaviti iz nje. Ali čak i sada, u njoj, On radi — ne prezirući te, već ti se približavajući; ne ignorišući tvoj vapaj, već otvarajući ti uši; učeći te u tami onome što nisi mogao čuti na svetlosti.
Zato ne moli samo da budeš izveden iz teškog mesta. Pitaj Boga čemu ti u njemu otvara uši. On je silan, i ne prezire nijedan deo tebe. Vodi te, kroz ovu usku dolinu, ka prostranom mestu. Osluškuj Ga ovde. Često je upravo ovo mesto na kome govori najjasnije.
Pitanja za razmišljanje
- "Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje." Kada se osećaš malim ili previđenim, kako te teši to što Svemogući nikoga ne prezire — uključujući i tebe?
- Bog "otvara uši u nevolji" — u patnji, ne samo van nje. Šta ti Bog možda pokušava da pomogne da čuješ na jednom teškom mestu upravo sada?
- Elihu prikazuje Boga kako vodi nevoljnika ka "prostranom mestu." Kako menja tvoju izdržljivost to što dolinu vidiš kao put kojim te Bog vodi, a ne kao mesto u kome te napušta?
Kratka molitva
Gospode, Ti si silan, a ipak nikoga ne prezireš — ni najnižeg, ni najslomljenijeg, ni mene.
Hvala Ti što me izbavljaš ne samo iz nevolje, već i u njoj, otvarajući mi uši baš na mestu odakle najviše želim da pobegnem.
Nauči me ovde onome što nisam mogao čuti u lakšim danima. Pomozi mi da osluškujem Tvoj glas u tami.
Vodi me, kroz ovu usku dolinu, ka prostranom mestu koje si pripremio. Verujem ruci koja me vodi.
Amin.
JMS