U Jovu 24, Jov se okreće od sopstvenog bola ka bolu celog sveta koji pati.
Posmatra ugnjetene — opljačkanog siromaha, oštećenu udovicu, satrvenog radnika — i postavlja pitanje koje boli u svakoj generaciji: zašto se čini da Bog dozvoljava da se to nastavlja? Zašto se čini da je pravda odložena?
Ovo je iskreno, saosećajno i čudno bezvremeno poglavlje.
Zašto su Božji dani skriveni?
Jov 24:1
"Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena, a koji Ga znaju ne vide dana Njegovih?"
Jov to jasno pita. Bog vidi sve — nijedno vreme, nijedno delo, nije skriveno od Njega. Zašto onda ne dela? Zašto oni koji Ga vole ne dobiju da vide Njegove "dane" suda, kada se nepravde konačno isprave?
Ovo nije pitanje neverujućeg čoveka. Ovo je pitanje vernika koji veruje da Bog vidi, a zbunjen je time što On čeka.
Ako si ikada uzviknuo, "Bože, Ti ovo vidiš — zašto nešto ne učiniš?" moliš se Jovovom molitvom. A Pismo ne kori to pitanje. Ono ga beleži, iskreno, na svojim svetim stranicama.
Vapaj ugnjetenih
Jov 24:12
"Ljudi u gradu uzdišu, i duša ranjenih viče, a Bog ne ukorava zlo."
Jov opisuje svet pun nepravde — moćne kako pljačkaju slabe, siromahe koje teraju na hladnoću, vapaje ranjenih koji se dižu iz grada. I zasad, tlačitelji nisu zaustavljeni.
Ovo je teško. Jov se ne pretvara da je stradanje nevinih malo, ili da je Božje odlaganje lako podneti. On dozvoljava da uzdah bude uzdah.
I u ovome, Jovovo srce je bliže Božjem nego što su ikada bila srca prijatelja. I Bog čuje vapaj ugnjetenih. Odlaganje nije ravnodušnost. Ranjeni koji vape su čuveni, svaki jedan — čak i kada odgovor još nije došao.
Uzvišeni za malo vremena
Jov 24:24
"Uzvišeni su za malo, pa ih nema, padaju i ginu kao i svi drugi..."
I ovde Jov postavlja svoju tihu nadu.
Bezbožnici su uzvišeni — ali samo "za malo vremena." Njihova visina je privremena. Na kraju bivaju poniženi i odneseni kao i svako drugi. Njihov trijumf ima sat koji otkucava.
Ovo je odgovor kojeg se vera drži kada se čini da je pravda odložena: to je odlaganje, ne poricanje. "Malo vremena" nije "zauvek." Bog koji vidi delovaće u svoje vreme, i nijedan vapaj iz grada neće biti zaboravljen.
Jer dolazi Dan kada će svaka nepravda biti ispravljena, obezbeđen Onim koji je sam ušao u nepravdu ovog sveta, bio njome satrven, i vaskrsao da bi zajamčio da je uzvišenje zla uvek samo "za malo vremena."
Blaga reč za čitaoca
Ako te pritiska nepravda ovog sveta — ako si gledao kako moćni satiru slabe i pitao se gde je Bog — Jov 24 daje tvojoj tuzi mesto u Pismu.
Bog nije slep za to, i ni ti ne bi trebalo da budeš. Osetiti težinu nepravde ovog sveta znači deliti nešto od samog Božjeg srca. Vapaj ranjenih dopire do Njega.
Njegovo odlaganje nije Njegovo odsustvo. To je, delom, Njegovo strpljenje — prostor za pokajanje, vreme za milost — i ono ima granicu. Bezbožnici su uzvišeni samo "za malo vremena." Dan dolazi. Računi će biti izravnati. A dotle, možemo iskreno žaliti nepravdu i potpuno verovati Sudiji.
Pitanja za razmišljanje
- Jov je pitao, "Bože, Ti ovo vidiš — zašto ne deluješ?" Kako te oslobađa saznanje da samo Pismo beleži to iskreno pitanje bez ukora?
- Bog čuje "dušu ranjenih" koja viče. Čiji vapaj — u svetu ili u tvom sopstvenom životu — treba da poveruješ da Bog nije propustio?
- Bezbožnici su uzvišeni samo "za malo vremena." Kako ti obećanje odložene, ali izvesne pravde pomaže da verno živiš usred sadašnje nepravde?
Kratka molitva
Gospode, Ti vidiš svaku nepravdu; ništa nije skriveno od Tebe. Kada se čini da bezbožnici pobeđuju, a ranjeni vape neuslišani, daj mi veru da poverujem da nisi propustio nijednu suzu.
Neka me Tvoje odlaganje nauči Tvom strpljenju, a ne navede da posumnjam u Tvoju pravdu.
Hvala Ti što su oholi uzvišeni samo za malo vremena, i što dolazi Dan kada će svaka nepravda biti ispravljena.
Dotle, daj mi srce koje žali nepravdu kao što Ti žališ, i veruje Ti kao što je Jov verovao.
Amin.
JMS